Razgovarajući sa velikim brojem privrednika, lako se nameće zaključak da većina malih i srednjih kompanija nisu dovoljno upućene u oblast upravljanja otpadom, koje su im mogućnosti, obaveze, a na kraju – i kolike su kazne za neispunjavanje obaveza propisanih zakonom. Veće kompanije mogu da priušte posebne službe koje se bave upravljanjem otpadom i zaštitom životne sredine, ali većina manjih i srednjih firmi nemaju čak ni posebnu osobu koja se bavi otpadom, već je to najčešće neko od redovnih radnika koji je dobio dodatne obaveze. U ovom tekstu probaćemo na jednostavan način da pojasnimo koje su sve obaveze jedne firme koje proističu iz Zakona o upravljanju otpadom, ali i da pojasnimo kako funkcioniše sistem preuzimanja otpada.

Prema usvojenoj definiciji, „upravljanje otpadom predstavlja sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja.“

Ali šta to u praksi znači?

Nekoliko su najbitnijih stvari koje se moraju znati. Prva je tačno definisati sve vrste otpada i tačne lokacije na kojima nastaju. U zavisnosti od vrste proizvodnje i privredne delatnosti, vrste otpada se mogu vrlo razlikovati. Neke vrste koje se najčešće javljaju su otpadni papir i karton, folija, plastika, drvena i metalna ambalaža i td. Naročito se obraća pažnja na opasne otpade, kao što su otpadna ulja, zaostale hemikalije i drugo. Svakom otpadu se dodeljuje poseban indeksni broj, koji se nalazi u Katalogu otpada, u okviru Zakona o upravljanju otpadom. Određuju se mesta za privremeno skladištenje otpada u okviru kompanije, i svoj otpad možete skladištiti na svojoj lokaciji najviše 12 meseci. Opasan otpad je potrebno dodatno ispitati u ovlašćenoj laboratoriji.

Plan upravljanja otpadom je obavezan ukoliko generišite godišnje više od 100 tona neopasnog otpada, ili 200 kilograma opasnog otpada. Plan sadrži sve zakonom propisane norme a naročito dokumentaciju o otpadu, mere koje se preduzimaju, postupke i načine razdvajanja, način skladištenja, tretmana i odlaganja otpada. Plan o upravljanju otpadom takođe sadrži i mere zaštite od požara i eksplozije, kao i mere zaštite životne sredine i zdravlja ljudi.

Pored ovih stvari, utvrđuje se obaveza vođenja dnevne evidencije o nastalom otpadu, na propisanom obrascu. Na kraju svake godine se podnosi Godišnji izveštaj generatora otpada. Ovaj izveštaj se podnosi direktno Agenciji za zaštitu životne sredine.

A šta se radi se otpadom koji je nastao? Otpad se predaje ovlašćenom operateru na dalji tretman ili odlaganje. Operater je firma koja poseduje dozvolu za transport, sakupljanje, skladištenje, tretman ili odlaganje otpada, izdatu od strane odgovarajućeg državnog organa, koji može biti Opštinska uprava, Pokrajinski sekretarijat ili Ministarstvo. U svakoj dozvoli je tačno propisano koje vrste otpada može operater da preuzima i šta može sa njima da radi, na kojoj lokaciji i drugo. Operater nakon preuzimanja otpada izdaje Dokument o kretanju otpada, koji je jedini zvanični dokument da ste predali svoj otpad na propisan način. Neke vrste otpada imaju određenu cenu, tako da operateri plaćaju za preuzimanje npr otpadnog papira, najlona, plastike… a za neke druge vrste otpada (uglavnom opasnih), generator snosi troškove tretmana.

Vlasnik otpada ili proizvođač je odgovoran za sve troškove upravljanja otpadom. Vlasništvo nad otpadom prestaje kada sledeći vlasnik preuzme otpad i primi Dokument o kretanju otpada, u skladu sa zakonom. Troškove odlaganja snosi držalac (vlasnik) koji neposredno predaje otpad na rukovanje sakupljaču otpada ili postrojenju za upravljanje otpadom i/ili prethodni držalac (vlasnik) ili proizvođač proizvoda od kojeg potiče otpad.

Što se kazni za neispunjavanje nekih odredbi Zakona, postoje razni kriterijumi. Recimo, u Zakonu o upravljanju otpadom navodi se i da će se kazniti novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara za privredni prestup privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice, ako obavlja poslove bez plana upravljanja otpadom ili ne vrši njegovo ažuriranje u propisanom roku.

Treba istaći i bitnu stavku, koje se često zanemaruje i uzrok je kažnjavanja. Određene proizvode koji kada se uvoze, naša država tumači kao proizvode koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada. Ovde spadaju npr, vozila, gume, ulja, elektronski i električni proizvodi, proizvodi koji sadrže azbest, kao i baterije i akumulatori. Za ove proizvode se podnosi Godišnji izveštaj, i obračunava se naknada za uvoz, kojom se pokrivaju kasniji troškovi reciklaže ovih otpada.

Da sumiramo:

Plan upravljanja otpadom

Izveštaji o ispitivanju

Dokumenti o kretanju otpada

Dnevne evidencije

Godišnji izveštaji generatora i posebnih tokova

Svakim danom sve više preduzeća uviđa da postoji veliki broj povoljnosti koje nastaju usled ekološki odgovornog poslovanja. Neke od tih povoljnosti su uštede na troškovima, otpad koji može biti izvor prihoda i konkurentna prednost, jer sve više klijenata radije bira poslovanje sa firmama koje brinu o životnoj sredini. Izdvajanjem Vaše firme kao ekološki odgovorne firme privući ćete nove klijente, i mogu Vam se otvoriti nova tržišta. Ukoliko želite da saznati više o ovim temama, ili Vam zatreba prijateljski savet ili stručna pomoć, kontaktirajte nas putem maila office@greengroup.co.rs i socijalnih mreža.