U Srbiji se upravljanje opasnim otpadom suočava s ozbiljnim izazovima. Brojni operateri koji su se ranije bavili skladištenjem i tretmanom opasnog otpada izgubili su dozvole, što je ostavilo industriju s nekoliko preostalih kapaciteta koji su daleko od dovoljnih za aktuelne potrebe. Kapaciteti postojećih operatera su popunjeni, što usporava otpremu otpada, dok određene vrste, posebno oni sa zapaljivim svojstvima, nemaju adekvatno rešenje u zemlji.
U praksi, takav otpad često ostaje uskladišten kod proizvođača, što nije dugoročno održivo ni bezbedno. Jedina opcija koja ostaje jeste direktan izvoz, ali i on se odvija veoma sporo, dodatno otežavajući i ovako složenu situaciju. Organizovanje izvoza je često neizvodivo zbog nedovoljnih količina otpada koje bi opravdale takve troškove.
Nelegalni putevi zbrinjavanja
Još jedan ozbiljan problem jeste snalaženje pojedinih preduzeća na alternativne, često nelegalne načine za odlaganje opasnog otpada. Ove prakse obuhvataju vrste otpada koje su se ranije predavale licenciranim operaterima uz visoke troškove tretmana. Kada su operateri prestali s radom, deo otpada završava na nedozvoljenim mestima, što dodatno ugrožava životnu sredinu i bezbednost.
Gde je država u ovom procesu?
U javnom diskursu se malo govori o ovim problemima, dok se čini da ni Ministarstvo zaštite životne sredine ne preduzima značajne korake kako bi se situacija rešila. Iako je planirana izgradnja spalionice otpada koja bi mogla da pruži rešenje, njeno stavljanje u funkciju je daleko – u najboljem slučaju, za godinu ili dve. Do tada, sektor opasnog otpada ostaje prepušten improvizacijama i neefikasnim rešenjima.
Složenost tretmana i neophodnost nadzora
Tretman opasnog otpada je izuzetno složen proces, koji zahteva stroge bezbednosne mere i nadzor. Bez adekvatne kontrole i infrastrukture, posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi mogu biti ozbiljne. Iako određene vrste otpada pronalaze put do tretmana, čak i taj proces se odvija uz velike poteškoće.
Situacija u kojoj je industrija prinuđena da se snalazi sama po sebi ukazuje na potrebu za hitnim sistemskim rešenjima. Srbija mora pronaći način da uspostavi stabilan i funkcionalan sistem upravljanja opasnim otpadom kako bi zaštitila svoje građane i prirodu.
