Kada uspostavimo pravilan sistem upravljanja otpadom u preduzeću, jedan od koraka koji se često malo lošije odrade je način skladištenja opasnog otpada.

Obično to bude neki prostor koji preduzeće ima na raspolaganju, nešto se „skrpi“ i „nabudži“ da to bar liči na nešto.

I to je razumljivo.

Sa druge strane, skladištenje, pakovanje i obeležavanje opasnog otpada je definisano Pravilnikom o skladištenju, pakovanju i obeležavanju opasnog otpada. Što malo komplikuje stvari, složićete se.

Osnovni cilj ovog pravilnika je da skladištenje opasnog otpada bude takvo da se obezbedi najmanji rizik po ugrožavanje života i zdravlja ljudi i životne sredine. Znači, da nema curenja, prosipanja, da ne može neka životinja da rovari, da ne može kiša da prodire i ispira otpad, da ne može neko neovlašćeno da uzima otpad i slično.

I tako ste lepo našli neku ambalažu za opasan otpad (recimo metalno bure, ispravno, sa poklopcem). Ali, to bure mora da bude i u skladu sa Zakonom o transportu opasne robe (i sporazumu ADR). Što dodatno komplikuje stvar.

U praksi, ambalaža koja je u skladu sa ADR se zahteva kad se otpad izvozi, a kad otpad ide na neku domaću lokaciju, tu se još uvek malo „žmuri“, jer je to dodatni trošak za proizvođače otpad. Ali za otpad koji ide u izvoz, tu nema nikakvih ustupaka, mora ambalaža po ADR.

Ukoliko vam treba pomoć oko pravilnog skladištenja opasnog otpada i izbora ambalaže, javite se.