Svaka reciklaža jeste tretman, ali svaki tretman nije reciklaža.

Reciklaža podrazumeva sakupljanje nekog otpada koji u tehnološkom procesu ima ulogu sirovine. I taj privrednik sakuplja neki otpad (uglavnom plastiku, karton, metal), ubacuje u svoj tehnološki proces i dobija neki novi proizvod, koji dalje prodaje.
Njegov poslovni model je zasnovan na prodaji tog gotovog proizvoda (npr regranulat, neki novi proizvod od plastike, karton i sl.).

Tretman otpada je zasnovan na drugačijem principu. Otpadi koji imaju neke opasne karakteristike, ili su pak neopasni ali zbog svog sastava ne mogu da se odlože na deponije, moraju da pretrpe određene izmene da bi bili bezbedni po sredinu.
I to se naplaćuje, jer gotov proizvod je u stvari modifikovan početni, na taj način da više ne predstavlja opasnost po životnu sredinu.
Nekad iz tog procesa može da izađe jedna vrsta otpada koja ima ekonomsku vrednost, ali ta vrednost ne može da pokrije troškove tretmana.

Sad zamislite koliko ima opasnih otpada (ambalaža od razne hemije, sredstava za zaštitu bilja, ulja, otpadne hemikalije, lepkovi, boje, farmaceutski otpadi…). Svaki otpad zahteva drugačiji tretman i upotrebu drugih sredstava.

Tretman opasnog otpada je više nego zahtevan. Međutim, mi bez tog tretmana smo osuđeni na:
– izvoz u zemlje EU po paprenoj ceni
ili
– zagađenje životne sredine

Nema treće opcije.

Mi moramo da pomognemo našim operaterima koji tretiraju opasan otpad da to rade još bolje, još bezbednije i još efikasnije.

Svaki neosnovani napad na operatera koji tretira opasan otpad u skladu sa zakonom je čist napad za životnu sredinu.

Pamet u glavu, ne verujete svemu što se piše/priča u javnosti.

Pitajte Green Group, tu smo da vam damo koristan savet i pomognemo ako smo u mogućnosti. Ima ljudi koji znaju mnogo više o tome od vas (i od mene, naravno).